Igram bez dublera, sve sam, što nije prakticno, to znam, pomalo šmiram, pomalo briljiram....... Možda i nisam neki biser, ali sam barem svoj režiser, sam za sebe smišljam zaplete i kraj.
I da znaš, tri sam banke potrošio, a da nisam ni slutio, da sve to, tek, prohuji s vihorom, jednom za uvek...
Iz jedne naizgled prozaične popodnevne guzve ,
nadošla je lagano i nezadrživo ,
kao talas , osmehnula se ,
potopila me zagrljajem i tiho se povukla ... ...
(3,56/81)
